Hoće li građani Srbije zbog kraha Alta banke iz svog džepa morati da plaćaju tuđe dugove?! Evo šta će biti sa novcem i ko snosi odgovornost
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Alta banka je ostala bez dozvole, a deponenti sa više od 50.000 evra moraće da čekaju završetak stečaja.
- Dejan Gavrilović iz Efektive kaže da, prema dostupnim informacijama, fond za osiguranje depozita ima dovoljno novca da građani ne plaćaju ceh iz budžeta.
- On ipak traži da se ispita i odgovornost NBS i Agencije za osiguranje depozita, jer se, kako kaže, nije sve dogodilo preko noći.
Slučaj kraha Alta banke otvorio je mnoga pitanja, neke odgovore već znamo, a one najvažnije pokazaće istraga. U ovom trenutku sa sigurnošću znamo da će morati da budu strpljivi oni koji su imali depozite iznad 50 hiljada evra. Oni će morati da sačekaju okončanje stečajnog postupka.
Više detalja situacije u kojoj se našla Alta banka i njeni korisnici, za Kurir televiziju, izneo je gost jutarnjeg programa Dejan Gavrilović iz "Efektive".
Odgovornost za krah Alta banke
Gavrilović je diskutovao oko toga da li će na teret svim građanima biti afera vezana za Alta banku, pa je rekao ukoliko su navodi u medijima tačni, cela procedura će proći bez remećenja naroda.
- Što se Alta banke tiče, oduzeta joj dozvola, postoji veliki broj deponenata, a prema mojim informacijama radi se o 60.000 deponenata. Mi smo još prvog dana, kada je objavljena vest, od Agencije za osiguranje depozita tražili podatak koliki je iznos koji će morati da isplate građanima, a koliki je fond kojim raspolažu. Odgovor, do ovog trenutka, nismo dobili. Međutim, u medijima se pojavilo da će biti dovoljno novca za isplatu. Na pitanje da li ćemo svi mi plaćati ceh propasti Alta banke, a u tom smislu, odgovor je ne jer dovoljno novca u fondu ima. Banke imaju obavezu da određen novac uplaćuju u taj fond upravo za ovu nameru. Ukoliko je istina da ima dovoljno novca u fondu, onda građani neće plaćati, odnosno neće se plaćati iz budžeta što bi išlo na teret svim građanima - rekao je Gavrilović.
Ipak, u celoj situaciji ne bi trebalo zapostaviti ni odgovornost Narodne banke Srbije, pa je Gavrilović komentarisao koliko je ona zadužena za gašenje Alta banke.
- Mi smo analizirali deo prava i obaveza NBS, Agencije za osiguranje depozita, a propisi nalažu da su te dve institucije morale da imaju određenu komunikaciju pre svih tih dešavanja. Reklo bi se da su modža i znali nešto ili imali najavu. Međutim, to su propisi, a kako su oni radili zaista ne znam. Verovatno će dalja istraga to da utvrdi. Siguran sam da se to što se desilo Alta banci nije dogodilo preko noći. Dakle, nešto je svemu prethodilo, pretpostavljam da je neko imao trag ili saznanja i da je mogao to da spreči, ali možda nije ni pokušavao. Na to ukazuju izjave nekoliko viceguvernera koji su zatražili nezavisnu istragu tužilaštva kako bi se utvrdilo šta je prethodilo oduzimanju dozvole Alta banci, odnosno da li je NBS iskoristila sve kapacitete koje je imala - rekao je Gavrilović.
Zahtevi građana
Gavrilović se osvrnuo na zahteve građana, ali i reči prof.dr Ivana Pajovića koji je spominjao da bi građani mogli da dođu do ličnog bankrota usled situacije vezane za Alta banku.
- Ne primećujem pitanja, niti blago interesovanje, a kamoli da pričamo o panici. Priča se o kursu evra, menjačnicama, a i time smo se bavili i to ne utiče na isplatu kredita jer se on isplaćuje po srednjem kursu, a on je tek nešto malo ojačao od kada je Alta propala. Pre Alta banke, imali smo da Euribor raste i na to ne utiču dešavanja u Srbiji. Ako raste Euribor, rastu i mesečne obaveze, ali to nema veze sa Alta bankom. Ako srednji kurs krene da raste, to će probuditi alarm građanima - rekao je Gavrilović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: